Loading...
Prevencija moždanog udara 2018-04-26T09:15:40+00:00

Prevencija moždanog udara

Prof. dr Dragan Pavlović, neurolog, psihijatar

Sprečavanje moždanog udara („šloga“, infarkta mozga) je veoma važan zadatak jer se radi o oboljenju epidemijskih razmera koje ostavlja znatan mortalitet i morbiditet.

Moždani udar je treći glavni uzrok smrti u razvijenim zemljama posle kardiovaskularnih bolesti i karcinoma.

Mnoge žrtve moždanog udara ostaju trajni invalidi sa otežanim ili nemogućim hodom i govorom kao i drugim teškim posledicama. Ne retko moždani udar dovodi i do demencije. Oko 20-30% osoba koje prežive moždani udar zahtevaju pomoć drugog lica.

Godišnje i do 100 osoba na 100 000 stanovnika godišnje doživi moždani udar. U svakom trenutku postoji 600 do 900 osoba sa moždanim udarom na 100 000 stanovnika.

Vrste moždanog udara

Postoje dve osnovne vrste moždanog udara, Ishemijski i Hemoragijski

Ishemijski (zgrušavanje krvi sa prestankom dotoka krvi u odgovarajuće područje mozga) u oko 85% bolesnika sa moždanim udarom.
Bolest velikih krvnih sudova vrata i mozga u 50%
Bolest malih krvnih sudova mozga u 25% (lakunarni infarkti, manji od 15 mm u prečniku
Embolija mozga srčanog porekla u 25% (najčešće je u pitanju atrijalna fibrilacija)

Hemoragijski (izlivanje krvi u mozak usled oštećenja zida krvnog suda) u oko 15% bolesnika sa moždanim udarom.
Krvavljenje može da bude u tkivu mozga – intracerebralno, ili u subarahnoidalnom prostoru oko mozga – subarahonidalno krvavljenje.

Ishemijski moždani udar nastaje usled zgrušavanja krvi u krvnim sudovima usled čega je onemogućen dotok krvi u odgovarajuće delove mozga ili kada su krvni sudovi tako suženi da je dotok kritično snižen.
Nekad se ugrušci krvi odvajaju od zidova srčanih šupljina te ih krvni tok odnosi iz levog srca u mozak gde začepljuju krvni sudove.

Ukoliko nervne ćelije ostaju nekoliko minuta bez krvi odnosno neophodnih sastojaka koje krv nosi, one izumiru. U retkim slučajevima postoje stanja povećane sklonosti ka zgrušavanju krvi koja dovode do ishemijskog moždanog udara.

Takođe se nekad sreću i disekcije (rascepi) zida arterija vrata i mozga kao uzrok moždanog udara.

Moždano krvavljenje najčešće nastaje kao posledica prskanja moždane arterije usled oštećenja zida i/ili povišenog krvnog pritiska, a retko usled prskanja patološkog spleta krvnih sudova (arteriovenska malformacija).

Subarahnoidalno krvavljenje nastaje najčešće usled prskanja proširenja na arteriji (aneurizma).

U zavisnosti od dela mozga koji je pogođen mogu da nastanu slabosti ili oduzetosti ruku i nogu, gubitak ili poremećaj govora, vida, sluha, hoda, pamćenja, mišljenja, jaka glavobolja, vrtoglavica itd.

U slučaju ovakvih smetnji osoba treba da se odmah javi u odgovarajuću medicinsku ustanovu ili da pozove hitnu pomoć radi što brže dijagnostike i lečenja.

Tranzitorni ishemijski atak (TIA) je prolazna pojava simptoma koji podsećaju na moždani udar i prolaze za najduže 60 minuta (tipično za 10-20 minuta) i ne ostavljaju trajne posledice. I do 40% osoba sa TIA dobija potom i moždani udar.

Neophodno je ispitivanje i lečenje kod specijaliste neurologa.

Preventivne mere

Prevencija može da podeli na primarnu, sprečavanje da do udara uopšte i dođe i sekundarnu, kada se napori usmeravaju na sprečavanje sledećeg moždanog udara. Procena je da u sadašnjim uslovima može da se spreči i do 80% moždanih udara.

Osnova primarne prevencije je borba protiv faktora rizika za nastanak moždanog udara, od kojih su neki nelečivi:

životno doba (što je veći broj godina života rizik je veći)
pol (muškarci češće oboljevaju dok je smrtnost kod žena veća)
rasa (pripadnici crne rase imaju veću učestalost od bele rase)
genetski (nasledni) faktori

Mnogi drugi faktori rizika za nastanak moždanog udara su lečivi, kao što su:

povišen krvni pritisak (triput veći rizik)
šećerna bolest i skriveni šećer (intolerancija na glukozu)
povišenje holesterola i triglicerida
poremećaji srčanog ritma, dilatativna kardiomiopatija, veštački zalisci
pušenje
zloupotreba alkohola
hiperhomocisteinemija
upotreba oralnih kontraceptiva
suženje karotidnih arterija
gojaznost
fizička neaktivnost
neadekvatna ishrana
stres
poremećaji koagulacije krvi i drugo

Neophodno je konsultovati lekara kako bi se ispitali svi relevantni faktori.

Većinom je dovoljno odrediti odgovarajuće parametre u krvi i izvršiti ultrazvučni pregled arterija vrata i baze mozga.

Takođe se savetuje i kardiološki i neurološki pregled kod osoba sa povećanim rizikom.

Lečenje moždanog udara treba sprovesti odmah, po mogućstvu u prva tri sata od nastanka smetnji, jer su tada najveće šanse za oporavak moždanog tkiva. Lečenje se sprovodi u bolničkim uslovima, gde se odmah sprovode i mere rane rehabilitacije.

Sekundarna prevencija se takodje započinje što pre i sastoji se iz što hitnijeg primene odgovarajućih lekova, eventualne operacije sužene karotidne arterije i kontrole faktora rizika .

Od velike važnosti, kako za primarnu tako i za sekundarnu prevenciju je zdrav stil života kao i redovne lekarske kontrole i primena adekvatne terapije.

– Zdrav život

Zdrava ishrana održava organizam i suzbija mnoge negativne procese.
Kao najbolji tip ishrane navodi se takozvana „Mediteranska“ ishrana koja sadrži najviše integralnih žitarica, zatim svežeg povrća i voća, hladno ceđenog maslinovog ulja, a u manjoj meri mlečnih proizvoda i ribe. Savetuje se izbegavanje hrane sa puno masnoća životinjskog porekla (mesne prerađevine, masna mesa, previše masni mlečni proizvodi). Takođe se preporučuje da se hrana ne soli previše. Ovakav način ishrane omogućava sniženje holesterola, šećera i povišenog krvnog pritiska.

– Održavanje optimalne telesne težine
Gojaznost je jedan od važnih faktora rizika za nastajanje moždanog udara. Za procenu uhranjenosti koriste se body mass index (BMI) (granica normale do 30 kg/m2) i obim struka (normalno ili poželjno do 102 cm kod muškaraca i do 88 cm kod žena)

– Ishrana treba da ima niži sadržaj kalorija, soli, zasićenih masti i holesterola.

– Redovna fizička aktivnost
Najjednostavniji i najbezbedni način vežbanja je brzo hodanje. Savetuje se najmanje 30 minuta umerene fizičke aktivnost dnevno, najveći broj dana u nedelji (poželjno pet i više dana). Moguće je aktivnost podeliti i na tri perioda od po 10 minuta.
Redovno vežbanje smanjuje rizik od povišenog krvnog pritiska i srčanih oboljena, a pomaže i boljoj regulaciji šećera u krvi (bolja tolerancija glukoze), boljoj prokrvljenosti, kardiovaskulnom zdravlju i povišenju “dobrog” holesterola (HDL).
Kod osoba sa srčanim problemima i onih koji su doživeli moždani udar ili TIA postrebna je stručna konsultacija oko određivanja vežbi.

– Prestanak pušenja i preterane upotrebe alkohola
Prekid pušenja je od velikog značaja za unapređenje zdravlja zbog višestrukih faktora rizika koje ova navika nosi. Pušenje oštećuje krvne sudove, ubrzava zgrušavanje krvi i povišava krvni pritisak i povećava dvostruko rizik od moždanost udara. Takođe je povišen rizik od malignih bolesti – karcinoma, naročito pluća i laringsa. Neophodno je izbegavati i boravak u prostorijama gde se puši.
Alkohol takođe utiče na porast krvnog pritiska i pojavu svih vrsti šlogova. Savetuje se potpuno uzdržavanje od alkoholnih pića ili eventualno jedno piće dnevno. Osobe koje ne piju ne bi trebalo ni da počnu sa pićem.

– Ne koristiti nedozvoljene supstance: kokain, amfetamin, druge psihostimulanse i druge droge

Medicinske mere

Regulacija krvnog pritiska, povišenog šećera u krvi, povišenih masnoća (holesterol i trigliceridi), srčanih oboljenja, hiperholesterolemije i drugih faktora rizika je od velike važnosti u prevenciji moždanog udara.

Pomenuti kao i drugi faktori moraju da se prate i koriguju odnosno leče. Osobe koje uzimaju lekove to moraju da čine prema savetima lekara i redovno. Svaku nejasnoću oko uzimanja lekova potrebno je razjasniti sa lekarom.

Krvni pritisak je potrebno kontrolisati bar jednom godišnje ako je normalan, a povišen znatno češće. Ukoliko je krvni pritisak viši od 120/80 mmHg u više navrata, neophodno je konsultovati lekara oko uvođenja terapije jer je povišen rizik od šloga. Povišen krvni pritisak je glavni uzrok moždanog udara. Regulacija krvnog pritiska smanjuje rizik od moždanog udara za 30-40%.
Sem odgovarajućih lekova, na smanjenje krvnog pritiska još utiču ograničenje unosa soli, smanjenje telesne težine, ishrana sa dosta voća, povrća i nemasnih mlečnih proizvoda, aerobno vežbanje, ograničenje unosa alkohola. Vrste lekova koji se primenjuju zavise od pacijentovih karakteristika.

Atrijalna fibrilacija povećava rizik od moždanog udara pet puta. Potrebno je prilikom redovnih pregleda kod lekara proveriti puls i rad srca.

Redovne kardiološke kontrole su neophodne za ove bolesnike uz određivanje medikamentne terapije. Takođe je potrebna i kontrola kardiologa u pogledu drugih srčanih oboljenja i prema odgovarajuće terapije.

Holesterol i trigliceride treba redovno kontrolisati i korigovati dijetom odnosno odgovarajućim lekovima jer su dokazani rizik za moždani udar. Posebno je opasan LDL holesterol. Uzroke povišenih masnoća treba da ispita lekar. Takođe je potrebna modifikacija životnog stila.

Šećerna bolest ali i skriveni šećer zahtevaju kontrolu nivoa šećera u krvi (glikemija) sa odgovarajućom antidijabetičnom ishranom, a ukoliko lekar proceni uvode se i lekovi. Šećerna bolest u razvijenim zemljama ima učestalost od oko 8%, a kod osoba sa moždanim udarom i do 33%. Normalne vrednosti glikemije su ispod 5,6 mmol/L na prazan stomak, a vrednosti preko 7 mmol/L već označavaju dijabetes melitus tj. šećernu bolest. Vrednosti veće od 11 mmol/L u bilo kom trenutku takođe označavaju šećernu bolest.
Odgovarajuća dijeta i vežbanje kao i lekovi pomažu u regulaciji povišenog šećera.

Anemija je takođe faktor rizika za moždani udar te je neophodno ispitivanje uzroka i lečenje anemije. Takođe rizik povećavaju u policitemija i trombocitoza, kao i drugi faktori koji povećavaju koagulabinost krvi.

Tranzitorni ishemijski atak (TIA) zahteva što hitnije ispitivanje i lečenje kod specijaliste neurologa. Prevencija moždanog udara je ujedno i prevencija TIA.

Bakterijske infekcije treba redovno lečiti (mokraćni putevi, pluća, desni) i dijagnostikovati i nadoknađivati nedostatke vitamina (B12, D3, E) u odgovarajućim dozama prema savetu specijaliste. Takođe postoje indicije o koristi primene drugih suplemenata. Takođe je značajno i izbegavanje virusnih infekcija.

Lečenje ateroskleroze, zadebljanja krvnih sudova koje predstavlja rizik za nastajanje moždanog udara. Osobe sa drugim pomenutim faktorima rizika treba da izbegavaju oralne kontraceptive i nadoknadu hormona u menopauzi.
Neophodna je kontrola svih ostalih navedenih faktora rizika, a moguće je razmotriti i operativni tretman kod visokostepenih stenoza karotidnih arterija u vratu i TIA ili moždanog udara.

Metabolički sindrom je kombinacija hipertrigliceridemije, niskog HDL holesterola, povišenog krvnog pritiska, povećanog obima struka i hiperglikemije (povišenog šećera u krvi) dok neki autori uz navedeno uključuju još zapaljenja i poremećaje u vezi sa koagulacijom. Metabolički sindrom se javlja u preko 20% osoba u razvijenim zemljama, a kod osoba sa ishemijskim moždanim udarom i do 50%.
Metabolički sindrom treba sprečavati i lečiti. Neophodna je odgovarajuća fizička aktivnost, smanjenje telesne težine, Mediteranska dijeta i mere tretmana ostalih navedenih faktora.

Ređi uzroci: neophodno je isključiti ređe uzroke moždanog udara i lečiti ih ukoliko su prisutni (poremećaji koagulacije, atifosfolipidni sindrom, arterijska disekcija, tromboza venskih sinusa mozga, nasledne bolesti, upotreba kontraceptiva i hormonske terapije kod žena u menopauzi i drugo)

Neophodna je dakle stručna procena faktora rizika za nastajanje moždanog udara i njihova korekcija i lečenje. Važna je sveobuhvatnost ispitivanja i lečenja jer zanemarivanje nekih od navedenih faktora može da bude presudno u nastanku šloga.

Edukativni tekstovi Poliklinike Antamedica