Endometrioza

Šta je endometrioza?

Endometrioza predstavlja prisustvo endometrijuma (sluzokože materice) koji u normalnim uslovima oblaže unutrašnjost materice(cavum uteri) izvan šupljine materice: na jajnicima, jajovodima, peritoneumu, plućima, crevima, ožiljaku od carskog reza ili epiziotomije, grliću materice, pupku itd.

Za endometriozu bi se moglo reći da je benigno ”metastaziranje” endometrijuma na drugim organima i tkivima i relativno često je obolenje u reproduktivnom dobu žene (između 25 i 49 godine života).

Ektopični endometrijum zadržava osobine normalnog endometrijuma i sposobnost cikličke reakcije na hormonske varijacije koje prate normalan manstrualni ciklus žene tj. pod dejstvom estrogena proliferiše a uz gestagene se sekretorno transformiše.

Kada u vreme menstrualnog krvarenja nivo hormona padne, u žarištima endometrioze dolazi do imitacije menstruacije tako da se endometriotične ćelije odlubljuju sa svoje površine prouzrokujući manje ili veće fokuse krvarenja.

Kako ova krv nema mogućnost oticanja dolazi do stvaranja cista, lokalnog zapaljenja, razvijanja priraslica, neprohodnosti jajovoda i sl.

U većini slučajeva endometriozu predstavlja nekoliko manjih žarišta koja se mogu zadržati na tom nivou tokom celog reproduktivnog života žene.

Međutim ,kod određenog broja žena žarišta se progresivno umnožavaju, formirajući tzv ”konfluirane plaže”, komplikuju se pojavom priraslica i cisti ispunjenih gustim sadržajem crne boje koje se nazivaju ”čokoladne” ili “ter” ciste.

Simptomi bolesti su najčešće bolna menstruacija, bol u maloj karlici, bolni odnosi,s terilitet, bolno pražnjenje creva i bešike, pojačana hemijska osetljivost, ekstenzivne alergije a povremeno i autoimune bolesti kao što su Lypus erythematodes i thyreoiditis Hashimoto.

Postoji više teorija o nastanku ove bolesti.

Jedna od mogućnosti je retrogradno kretanje menstrualne krvi kroz jajovode do organa male karlice.

Druga teorija zastupa mišljenje da je endometrioza posledica ektopične pojave endometrijalnih ćelija još za vreme embrionalnog razvoja, gde endometrijum “miruje”do puberteta kada dolazi do hormonske aktivnosti i progresije u pravcu endometrioze.

Treća ali ne manje verovatna teorija koja govori o mogućnosti “transformacije” epitelnih ćelija peritoneuma u hormon senzitivne ćelije slične ćelijama endometrijuma.

Endometrioza obično prestaje sa menopauzom, a hormonska supstituciona terapija je može reaktivirati. U biti ona je dobroćudna bolest a njena maligna alteracija se veoma retko javlja.

Neplodnost kao posledica endometrioze

Veze između endometrioze i neplodnosti usmerene su na činjenicu da endometrioza može dovesti do blage upale organa i peritoneuma male karlice.

Kod endometrioze blažeg stepena nivoi medijatora zapaljenja (prostaglandini i citokini) su povećani i mogu imati negativan efekat na razvoj folikula i jajne ćelije, oplođenje, normalnu funkciju jajovoda pa čak i na usađivanje oplođene jajne ćelije, odnosno ometa reproduktivnu funkciju žene na svim nivoima.

Međutim, u većini slučajeva prisustvo manjih žarišta endometrioze nema za posledicu sterilitet.

Dijagnostika

Endometrioza se može sa sigurnošću dijagnostikovati isključivo laparoskopijom. Ultrazvučna dijagnostika-nalaz manjih ili većih homogenih, hipoehogenih cističnih formacija na jajnicima postavlja sumnju na endometriozu.

Lečenje

Hormonska terapija čiji je cilj da simulira trudnoću ili menopauzu. U oba slučaja normalni endometrijum više nije stimulisan estrogenima, menstruacija prestaje a rast ektopičnog endometrijalnog tkiva biva zaustavljen.

Od hormonskih preparata najčešće se koristi Danazol, obično 6 ili više meseci koji izaziva pseudomenopauzu. Međutim, velike endometrijalne ciste su rezistentne na hormonsku terapiju. GnRH analozi ili hormoni analogni hormonu koji stimuliše oslobađanje gonadotropina prekidaju produkciju FSH i LH iz hipofize i na taj način simuliraju stanje menopauze.

Takođe se koriste i antiinflamatorni lekovi tzv.COX2 (inducibilna cyclooxigenaza tip 2).

Veliki prolem medikamentozne terapije endometrioze je što pacijentkinja za vreme terapije ne može ostati u drugom stanju.

Hirurško lečenje obuhvata dijagnostičku i istodobno operativnu laparoskopiju.

IN VITRO oplodnja je metoda lečenja neplodnosti uzrokovanim endometriozom.

Rizik maligne alteracije

Atipična endometrioza se javlja u 5,6% pacijentkinja tako da bi statistički rizik maligne alteracije iznosio 0,7%.

Najznačajniji faktor u malignoj alteraciji endometrioze je hiperestrogenizam, bilo da se radi o pojačanom stvaranju estrogena u masnom tkivu gojaznih osoba ili čistoj estrogenskoj supstitucionoj terapiji( npr.nakon histerektomije) kada je konačni učinak indukcija hiperplazije kao maligne transformacije endometrijuma i pojave endometrijalnog adenokarcinoma.

Obzirom na prevalencu endometrioze i gojaznosti, kao i upotrebe hormonske supstitucione terapije za očekivati je porast pojave malignoma nastalih iz endometrioze.

Adenomioza

Adenomioza je specifičan oblik endometrioze kada se ektopični endometrijum ”urasta” dublje u sam mišićni sloj materice-miometrijum.

Uzroci se nalaze u pretpostavci da povećan nivo estrogena ili u povećanoj sposobnosti endometrijuma da odgovori na estrogenske signale igraju važnu ulogu u pojavi adenomioze.

Adenomioza je često udružena sa endometriozom i predstavlja veliki problem u lečenju steriliteta.

Dijagnoza se postavlja biopsijom a lečenje je isto kao i kod endometrioze.

Edukativni tekstovi Poliklinike Antamedica