DIABETES MELLITUS (ŠEĆERNA BOLEST)

Šta je diabetes mellitus (šećerna bolest)?

Diabetes mellitus (šećerna bolest) je hronično, znaci doživotno oboljenje, koje se ispoljava povišenim vrednostima šećera u krvi, do čega dolazi usled nedovoljnog lučenja ili delovanja insulina - hormona koji stvaraju i luče specijalne - beta ćelije gušterače .
Deli se na:
Tip I - insulinozavisan, koji se javlja kod dece i mladih osoba a nastaje zbog prestanka funkcije beta ćelija pankreasa. Uzroci nastanka ovog tipa dijabetesa su genetski i faktori spoljašnje sredine (najčešce virusne infekcije u dečjem uzrastu).
Tip II - dijabetes odraslih, mada se nažalost javlja i kod dece. Razlozi za nastanak ovog tipa dijabetesa su nepravilna ishrana, smanjena fizička aktivnost i gojaznost, te je zbog načina života sve veća učestalosti baš ovog tipa dijabetesa u svetu i kod nas.
Posledice šećerne bolesti na organizam mogu biti ozbiljne i da ugrožavaju zdravlje i život obolelog. Ako se bolest dijagnostikuje na vreme i ako se pravilnim lečenjem uspostavi dobra kontrola i regulacija dijabetesa ove komplikacije mogu da se spreče.

Ko može da oboli od šećerne bolesti?

Faktori rizika za šećernu bolest su:
- porodična anamneza - prisutnost šećerne bolesti u bliskih rođaka (majka, otac, braća, sestre)
- gojaznost - prekomerna telesna težina i posebno obim struka veći od 100 cm za muškarce i 90 cm za žene
- životna dob, osobe starije od 45 godina su pod znatno većem riziku za dobijanje šećerne bolesti, te je neophodno da se kontrolišu u tom smislu bar jednom u 3 godine.
- hipertenzija - povišen krvni pritisak sa vrednostima iznad 140/90 mmHg takođe povećava rizik za pojavu dijabetesa.
- hiperlipidemija - povišene vrednosti masnoća u krvi (holesterol, trigliceridi, loš holesterol LDL)
- smanjena fizička aktivnost podrazumeva izostanak svakodnevnog kretanja i vežbanja , bar tri puta nedeljno. Kao minimum fizičkih aktivnosti savetuje se svakodnevno pešacenje (3 do 6 km)
- smanjena tolerancija glikoze (GIT), prvom pokazatelju poremećaja u metabolizmu šecera (ugljenih hidrata), bilo da se radi o graničnim vrednostima šećera u krvi (jutarnja vrednosti iznad 6.1 mmol/l) ili patološkom nalazu pri testu opterećenja glikozom (oGTT)
- podaci o kardiovaskularnoj bolesti ako su već prisutni znaci oštećenja krvnih sudova srca ili mozga.
- telesna težina na rođenju manja od 2500g
- povećan rizik za pojavu dijabetesa imaju žene:
- koje boluju od policističnih ovarijuma,
- koje su imale povišen šecer tokom trudnoće i
- ako su rodile bebu težu od 4 kg

Savremena terapija dijabetesa

Savremeni postupci u lečenju šećerne bolesti podrazumevaju primenu sledećih terapijskih postupaka: dijete, fizičke aktivnosti, lekova, edukacije i samokontrole.
Dijeta podrazumeva ishranu određene kalorijske vrednosti i sa smanjenim unosom namirnica koje dovode do povišenja vrednosti šećera u krvi. Fizička aktivnost pospešuje utrošak energije i normalizovanje vrednosti šećera i masnoća (holesterola i triglicerida) u krvi kao i gubitak suvišnih kilograma kod gojaznih dijabetičara. Od lekova se primenjuju tablete - oralni hipoglikemici, koji imaju za cilj da stimulišu sekreciju insulina ili povećavaju osetljivost ćelija na insulin i/ili insulin . Edukacija je učenje pacijenta o bolesti: kako nastaje, postupci lečenja , primene savetovanih lekova i sprečavanje komplikacija. Posebno mesto zauzima samokontrola tj. praćenje vrednosti šecera u toku dana, tj. 2 sata pre i nakon obroka.

Posledice loše regulisane šećerne bolesti

Kasne komplikacije šećerne bolesti podrazumevaju promene na krvnim sudovima - kapilarima i arterijama. Usled promena u mikrocirkulaciji dolazi do oštećenja mrežnjace oka, bubrega i nervnog stabla. Promene na velikim krvnim sudovima, u smislu prevremene arterioskleroze, pogadaju pre svega arterije mozga, srca i nogu te su vrlo cesto uzrok šloga, infarkta srca ili gangrene na stopalima dijabetičara. Pokazalo se da sve ove komplikacije mogu da se spreče ili ublaže dobrom regulacijom šećerne bolesti. Ove kasne ili hronične komplikacije bolesti su razlog invaliditeta i smrtnosti dijabetičara. Na osnovu brojnih istraživanja, dokazano je da pojavi ovih komplikacija doprinose visoke vrednosti šećera u krvi, što znači da se mogu sprečiti dobrom regulacijom bolesti.

Iz tih razloga se, neposredno po dijagnostikovanju šećerne bolesti, pred lekara i obolelog postavlja zajednički cilj - postizanje što bolje metaboličke kontrole bolesti sa vrednostima šećera u krvi u granicama normalnih, kako bi se sprečila ili odložila pojava kasnih komplikacija .