DIABETES MELLITUS

Diabetes mellitus (šećerna bolest) je hronično, znači doživotno oboljenje, koje se ispoljava povišenim vrednostima šećera u krvi, do čega dolazi usled nedovoljnog lučenja ili delovanja insulina – hormona koji stvaraju i luče specijalne – beta ćelije gušterače .
Deli se na:
Tip I , insulinozavisan, koji se javlja kod dece i mlađih osoba a nastaje zbog prestanka funkcijebeta ćelija pankreasa. Uzroci nastanka ovog tipa dijabetesa su genetski i faktori spoljašnje sredine (najčešće virusne infekcije u dečjem uzrastu).
Tip II je dijabetes odraslih, mada se nažalost javlja i kod dece. Razlozi za nastanak ovog tipa dijabetesa su nepravilna ishrana , smanjena fizička aktivnost  i gojaznost, te je zbog načina života sve veća učestalosti baš ovog tipa dijabetesa u svetu i kod nas.
Posledice šećerne bolesti na organizam mogu biti ozbiljne i da ugrožavaju zdravlje i život obolelog. Ako se bolest dijagnostikuje na vreme i ako se pravilnim lečenjem uspostavi dobra kontrola i regulacija dijabetesa  ove komplikacije mogu da se spreče.

Savremena terapija dijabetesa

Savremeni postupci u lečenju šećerne bolesti podrazumevaju primenu sledećih terapijskih postupaka: dijete, fizičke aktivnosti, lekova ,edukacije i samokontrole.
Dijeta podrazumeva  ishranu određene kalorijske vrednosti i sa smanjenim unosom namirnica koje dovode do povišenja vrednosti šećera u krvi. Fizička aktivnost pospešuje utrošak energije i normalizovanje vrednosti šečera i masnoća (holesterola i triglicerida) u krvi kao i gubitak suvišnih kilograma kod gojaznih dijabetičara. Od lekova se primenjuju  tablete – oralni hipoglikemici, koji imaju za cilj da stimulišu sekreciju insulina ili  povećavaju osetljivost ćelija na insulin i/ili insulin . Edukacija je učenje pacijenta o bolesti: kako nastaje, postupci lečenja , primene savetovanih lekova i sprečavanje komplikacija.  Posebno mesto zauzima samokontrola tj  praćenje vrednosti šećera u toku dana, tj. pre i  2 sata nakon obroka.

Posledice loše regulisane šećerne bolesti

Kasne komplikacije šećene bolesti podrazumevaju promene na krvnim sudovima – kapilarima i arterijama. Usled promena u mikrocirkulaciji dolazi do oštećenja mrežnjaće oka, bubrega i nervnog stabla. Promene na velikim krvnim sudovima , u smislu prevremene arterioskleroze, pogađaju pre svega arterije mozga, srca i nogu te su vrlo često uzrok šloga, infarkta srca ili gangrene na stopalima dijabetičara.  Pokazalo se da sve ove komplikacije mogu da se spreče ili ublaže dobrom regulacijom šećerne bolesti.   Ove kasne ili hronične komplikacije bolesti su razlog invaliditeta i smrtnosti dijabetičara. Na osnovu brojnih istraživanja, dokazano je da pojavi ovih komplikacija doprinose visoke vrednosti šećera u krvi, što znači da se mogu sprečiti dobrom regulacijom bolesti. Iz tih razloga se, neposredno po dijagnostikovanju šećerne bolesti, pred lekara i obolelog postavlja zajednički cilj – postizanje što bolje metaboličke kontrole bolesti sa vrednostima šećera u krvi u granicama normalnih, kako bi se sprečila ili odložila pojava ovih kasnih komplikacija .

Faktori rizika

1.Porodična anamneza – prisutnost šećerne bolesti u bliskih rođaka ( majka, otac, braća, sestre)

2.Gojaznost,  prekomerna telesna težina i posebno obim struka veći od 100 cm za muškarce i 90 cm za žene

3.Životna dob , sve osobe starije od 45 godina imaju znatno veći rizik za dobijanje šećernme bolesti te je neophodno da se kontrolišu u tom smislu bar jednom u 3 godine.

4.Hipertenzija povišen krvni pritisak sa vrednostima iznad 140/90 mmHg takođe povećavaju rizik za pojavu dijabetesa.

5.Hiperlipidemija povišene vrednosti masnoća u krvi ( holesterol, trigliceridi, loš holesterol LDL)

6.Smanjena fizička aktivnost podrazumeva  izostanak svakodnevnog kretanja i vežbanja , bar tri puta nedeljno. Kao minimum fizičkih aktivnosti savetuje se svakodnevno pešaćenje (3 do 6 km)

7. Podaci o prisutnoj smanjenoj toleranciji glikoze (GIT), prvom pokazatelju poremećaja u metabolizmu šećera ( ugljenih hidrata), bilo da se radi o graničnim vrednostima šećera u krvi (jutarnja vrednosti iznad 6.1 mmol/l) ili patološkom nalazu pri testu opterečenja glikozom (OGTT)

8.Podaci o kardiovaskularnoj bolesti  ako su već prisutni  znaci  oštečenja krvnih sudova srca ili mozga.

9.Telesna težina na rođenju  manja od 2500 g

10. Povećan rizik za pojavu dijabetesa imaju žene
- koje boluju od policističnih ovarijuma,
- koje su imale povišen šećer tokom trudnoće i
- ako su rodile bebu težu od 4 kg

Prof.dr Georgina Pudar
internista-endokrinolog