Loading...
Moždani udar i demencija – vaskularna demencija 2020-10-12T16:37:44+00:00

Moždani udar i demencija – vaskularna demencija

Docent Dr Aleksandra Saška Pavlović – neurolog, neurosonolog, neuropsiholog

Član Odbora za demencije pri Evropskoj Ogranizaciji za moždani udar (European Stroke Organisation, ESO)

Jedna od ozbiljnih posledica moždanog udara može biti pad intelektualnih funkcija obolelog, što se naziva vaskularno kognitivno oštećenje.

Ukoliko obolela osoba nije u stanju da obavlja aktivnosti svakodnevnog života (npr. lična higijena, hranjenje, kupanje, oblačenje, komuniciranje, kretanje, plaćanje računa, itd) usled oštećenja mozga vaskularne prirode, govorimo o vaskularnoj demenciji.

Rizik za ove posledice moždanog udara je oko 10% posle prvog ataka, ali ako se moždani udar ponavlja, rizik značajno raste, do 40%.

Demencija usled vaskularne bolesti mozga je druga po učestalosti, odmah posle Alchajmerove bolesti, i takodje dovodi do onesposobljenosti bolesnika da obavlja aktivnosti samostalnog života i stavlja veliko breme na pleća negovatelja.

Vaskularna demencija može da nastane nakon što je bolesnik preživeo moždani udar, ali i onda kada postoje “nema” vaskularna oštećenja mozga. Ona se ne ispoljavaju naglim gubitkom funkcije nekog dela tela, već suptilnim promenama koja su samo u početku nevidljive ali o njima svedoče ožiljci na snimcima mozga.

Da li će i kada doći do pada intelektualnih funkcija zavisi od težine i mesta u mozgu gde je oštećenje nastalo, jer ono može direktno pogoditi neku od zona odgovornih za govor ili pamćenje ili pak oštetiti puteve kojim se ove informacije prenose.

Kod ne malog broja bolesnika postoje dokazi postojanja demencije mešovitog tipa, što znači da su vaskularni, degenerativni i drugi procesi isprepleteni i zajedno deluju.

Ko dobija vaskularnu demenciju?

Prethodni moždani udar je jedan od snažnijih prediktora nastanka vaskularnog kognitivnog oštećenja, povećavajući rizik za demenciju 3-6 puta.

Faktori rizika za moždani udar su i faktori rizika za ovu vrstu demencije, i demenciju uopšte.

Zanimljivo je da postoje i drugi faktori udruženi sa nastankom kognitivnog pada kao što su sociodemografski status, premorbidni intelektualni nivo i postojanje depresije.

Na neke od ovih faktora možemo da delujemo, a na druge (npr. nasledne) nažalost ne.

Kako prepoznati bolest?

Bolesnik kod koga se razvija vaskularna demencija često ima usporenost u govoru i pokretima, teškoće da promeni temu razgovora, smetnje održavanja pažnje, teškoće sa planiranjem i organizacijom aktivnosti, a tek kasnije razvija smetnje pamćenja.

Bolest može da se ispolji naglo ili stepenasto, korak po korak, ali i da bude šunjajuća, neprimetna. Karakteristično je da postoje i drugi znaci bolesti mozga, kao što su smetnje hoda, gubitak ravnoteže, padovi, poremećaji kontrole mokrenja, teže gutanje, izmene ličnosti i raspoloženja.

Neophodno je uraditi neurološki pregled koji otkriva karakteristične neurološke ispade.

Bolest treba dokazati na snimcima mozga, skenerom ili magnetnom rezonancom (MR), pri čemu prednost ima MR jer preciznije prikazuje vaskularne promene na mozgu, jasnije isključuje druge bolesti i ne pretpostavlja izlaganje rentgenskom zračenju.

Kakva je prognoza bolesti?

Pacijenti sa vaskularnom demencijom imaju za 3-5 godina kraće preživljavanje u odnosu na obolele od Alzheimerove bolesti, najpre zbog kardiovaskularnih komorbiditeta (oboljenja srca i krvnih sudova), ranijeg nastanka nepokretnosti koja sa sobom nosi moguće komplikacije (zapaljenje pluća, dekubitalne rane, tromboza dubokih vena nogu itd).

Šta se može učiniti?

Iako specifičnog leka, koji može vratiti u funkciju već oštećeno moždano tkivo, nema, postoji više strategija kojima se može postići poboljšanje funkcionisanja obolele osobe i raditi na zaustavljanju daljeg procesa oštećenja.

Potrebno je postići najbolju moguću kontrolu klasičnih vaskularnih faktora rizika. Poremećaji metabolizma izvesnih materija koji se mogu detektovati analizom krvi (npr. homocistein) su lečivi, a obično su posledica nedostatka nekih važnih vitamina u našem telu.

Postoje lekovi za koje postoje dokazi da mogu popraviti moždanu cirkulaciju kod značajnog broja bolesnika.

Iskoristimo mogućnosti prevencije

Procenjuje se da eliminacija sedam najčešćih promenjivih faktora rizika za vaskularno kognitivno oštećenje (gojaznost, hipertenzija – povišen krvni pritisak, dijabetes – šećerna bolest, hiperholesterolemija – povišen holesterol, pušenje, nizak nivo obrazovanja i kardiovaskularne bolesti) može dovesti do smanjenje prevalence vaskularne demencije za jednu trećinu.

Budući da je stanovništvo sve starije, prevencija je najvažnija mera kojom se moramo služiti da sprečimo nastanak vaskularne demencije. Na raspolaganju su nam mere i postupci za zaštitu krvnih sudova mozga, koje će odrediti specijalista sa ekspertizom u ovoj oblasti.

Izvori:

Stefanova E, Pavlović A, Semnic M, Janjić V, Petrović M, Milošević V, Rakić D, Jović J, Djordjević S, Miličević Kalašić A, Boričić K. Nacionalni vodič dobre kliničke prakse: Alchajmerova bolest. Izdavač: Republika Srbija Ministarstvo zdravlja. Beograd, 2013.

Šternić Čovičković N, Beslać Bumbaširević Lj, Žarkov M, Raičević R, Tončev G, Živković M, Jovanović D, Šantrić Milićević M, Nalić D, Pavlović AM. Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za dijagnostikovanje i lečenje ishemijskog moždanog udara. Izdavač: Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije. Beograd, 2011.

Pavlović DM, Pavlović AM. Demencije – neuropsihijatrijski simptomi. Beograd. Orion Art, 2014.
van der Flier WM, Skoog I, Schneider JA, Pantoni L, Mok V, Chen CLH, Scheltens P. Vascular cognitive impairment. Nat Rev Dis Primers 2018;4:18003.

Edukativni tekstovi Poliklinike Antamedica