Loading...
Posledice moždanog udara i kako ih lečiti 2020-10-12T16:37:05+00:00

Posledice moždanog udara i kako ih lečiti

Docent Dr Aleksandra Saška Pavlović – neurolog, neurosonolog, neuropsiholog

Član Odbora za demencije pri Evropskoj Ogranizaciji za moždani udar (European Stroke Organisation, ESO)

Moždani udar je jedan od vodećih uzroka smrti kod nas. Mnoge žrtve moždanog udara ostaju trajni invalidi sa teškim posledicama.

Postoje dve vrste moždanog udara:

⦁ ishemijski (85% slučajeva), kada je krvni sud koji doprema krv u mozak zapušen, i mozak trpi zbog nedostatka kiseonika i hranjivih materija

⦁ hemoragijski (15% slučajeva), kada zbog pucanja krvnog suda dolazi do izlivanja krvi u mozak

Ukoliko nervne ćelije ostaju nekoliko minuta bez krvi, odnosno neophodnih sastojaka koje krv nosi, one nepovratno stradaju.

Posle moždanog udara ništa više nije isto. Neki bolesnici nažalost ne prežive posledice moždanog udara ili komplikacije koje se posle njega mogu razviti. Kod velikog broja pogođenih osoba zaostaje težak invaliditet koji im onemogućava da samostalno hodaju, govore, služe se rukom, itd., pa u mnogome i da se brinu o sebi. Izvestan procenat bolesnika se oporavi u meri da se vrati svojim ranijim ličnim, socijalnim i profesionalnim aktivnostima. Medjutim, čak ni oni ne mogu biti spokojni jer se suočavaju sa strahom od recidiva, odnosno ponovljenog moždanog udara.

Najvažnije posledice oštećenja mozga usled moždanog udara su: nepokretnost, koja je često udružena sa ukočenošću udova (“spasticitet”) i bolom, pad intelektualnih funkcija, pad raspoloženja i ponovljeni moždani udar. Posledice moždanog udara ne trpi samo oboleli već i njegova porodica i sredina.

Slabost udova

Moždani udar se najčešće ispoljava naglo nastalim gubitkom funkcije nekog dela tela, odnosno oduzetošću (paralizom) ili slabošću jedne polovine lica i tela.

Po pravilu, ova slabost je praćena povišenim mišićnim tonusom, odnosno spasticitetom. Radi se o oštećenju centralne kontrole pokreta (”lezije centralnog motoneurona”), čije se kliničke specifičnosti prepoznaju detaljnim pregledom.

Kod velikih moždanih udara je tipično da je pogodjena ruka savijena u laktu i ručju i priljubljena uz telo (preovladava tonus mišića fleksora, savijača), dok je pogodjena noga kruta u kolenu i kuku ali u ispravljenom položaju (provladava tonus mišića ekstenzora, ispravljača).

Oporavak mišićne snage je najvidljiviji prvih 3-6 meseci, pri čemu se najsporije oporavlja snaga i spretnost šake, budući da ima najfiniju motoriku i da je predstavljena u kori mozga relativno velikom površinom pa samim tim i najranjivija.

Ukoliko se bolesnik osposobi da hoda bilo samostalno ili uz pomagalo, dobijena je velika bitka jer se time izbegavaju komplikacije nepokretnosti, kao što su dekubitusi (rane, ulceracije kože koja nastaju usled pritiska na osetljive delove tela), duboka venska tromboza nogu, pneumonija usled ležanja, pa i depresija.

Postoje razne mogućnosti lečenja spasticiteta, koje obuhvataju davanje tabletarnih lekova, primena metoda fizikalne terapije ili davanje botulinskog toksina, koje se moraju odrediti nakon pregleda i procene specijaliste.

Bolni sindromi

Uzrok bola posle moždanog udara može da bude ukočenost mišića i zglobova ali i pogođenost specifičnih delova mozga koji prenose senzacije dodira i bola sa kože, kao što je na primer talamus.

Medjutim, i druge strukture i putevi koji učestvuju u prenošenju informacije o bolu mogu da budu pogodjeni.

Tada govorimo o takozvanom “centralnom bolu”. Bol može biti spontan, ali i izazvan dodirom odeće ili posteljine, i najčešće je hroničan odnosno dugotrajan i ne prolazi spontano.

Ovaj problem se neretko u praksi zanemaruje ili ga je teško otkriti ukoliko bolesnik ima izmenu govora ili kognitivnih sposobnosti. Prisustvo bola posle moždanog udara otežava procese rehabilitacije, doprinosi depresivnosti i smanjuje kvalitet života. Postoje brojni lekovi koji mogu ublažiti ove tegobe.

Ponovljeni moždani udar (“recidiv” moždanog udara)

Nakon prvog moždanog udara, rizik da se on ponovi je povećan u odnosu na ljude koji ga nikad nisu doživeli i u odnosu na opštu populaciju.

Taj rizik se održava 10 i više godina kasnije. Prema procenama skupnog, kumulativnog rizika, moždani udar se posle prvog ponavlja u prvih mesec dana kod svake 20. osobe a posle godinu dana kod čak svake 10. osobe.

Rizik zavisi od uzroka moždanog udara, mada se kod skoro svakog drugog bolesnika nadje neki drugi, novi mehanizam. Zato je važno redovno praćenje bolesnika i re-evaluacija faktora rizika.

Što je više faktora rizika, odnosno mehanizama nastanka moždanog udara, veće su šanse da recidiv bude teži, sa ozbiljnijim posledicama pa čak i da dovede do smrtnog ishoda.

Najveća opasnost postoji kod starijih osoba, onih sa dijabetesom i atrijalnom fibrilacijom, čestom vrstom srčane aritmije, kao i kod pušača.

Jednom doživljeni moždani udar povećava rizik i od drugih vaskularnih bolesti, kao što su bolesti srca, perifernih arterija itd.

Šta se može učiniti?

Mogućnost recidiva moždanog udara se može smanjiti primenom odredjenih lekova i procedura, adekvatnim lečenjem bolesti koje povećavaju rizik i promenom stila života koja podrazumeva prestanak pušenja, redovnu umerenu fizičku aktivnost i zdravu ishranu.

Ove postupke nazivamo sekundarnom prevencijom moždanog udara, jer želimo da sprečimo novi atak i nova oštećenja.

Lekovi za sekundarnu prevenciju moždanog udara se brižljivo biraju prema uzroku moždanog udara i profilu bolesnika, nakon procene specijaliste iskusnog u ovoj oblasti.

Izvori:

Kernan WN, Ovbiagele B, Black HR, Bravata DM, Chimowitz MI, Ezekowitz MD, Fang MC, Fisher M, Furie KL, Heck DV, Johnston SCC, Kasner SE, Kittner SJ, Mitchell PH, Rich MW, Richardson DJ, Schwamm LH, Wilson JA, American Heart Association Stroke Council, Council on Cardiovascular and Stroke Nursing, Council on Clinical Cardiology, and Council on Peripheral Vascular Disease. Guidelines for the prevention of stroke in patients with stroke and transient ischemic attack: a guideline for healthcare professionals from the American Heart Association/American Stroke Association. Stroke 2014;45(7):2160-236.

Kim AS. Medical Management for Secondary Stroke Prevention. Continuum (Minneap Minn) 2020;26(2):435-456.

Treister AK, Hatch MN, Cramer SC, Chang EY. Demystifying post-stroke pain: from etiology to treatment. PMR 2017; 9(1): 63–75.

Šternić Čovičković N, Beslać Bumbaširević Lj, Žarkov M, Raičević R, Tončev G, Živković M, Jovanović D, Šantrić Milićević M, Nalić D, Pavlović AM. Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za dijagnostikovanje i lečenje ishemijskog moždanog udara. Izdavač: Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije. Beograd, 2011.

Edukativni tekstovi Poliklinike Antamedica