Individualno savetovanje i psihoterapija
• Psihodijagnostika dece, adolescenata i odraslih
Psihodijagnostika je procedura koja koristi testove za identifikaciju i razlikovanje simptoma klijenta, procenu ličnosti, intelektualnih sposobnosti, pružanja uvida u njegovo svakodnevno iskustvo i utvrđiivanje faktora koji su u osnovi ljudskog ponašanja.
• Psihoterapija dece, adolescenata i odraslih
Psihoterapija je opšti termin pod kojim se podrazumeva proces unapređenja mentalnog zdravlja ili lečenja psihičkih poremećaja putem razgovora.
Tokom ovog procesa obučeni psihoterapeut pomaže klijentu da se suoči sa određenim specifičnim problemima, sa psihičkom bolešću ili različitim izvorima stresa.
Problemi koji se rešavaju psihoterapijom uključuju poteškoće u suočavanju sa svakodnevnim životom, posledice traume, telesne bolesti, gubitka, određene mentalne poremećaje poput depresije, anksioznosti, suzbijanje straha, napetosti i pronalaženje adekvatnijih načina za prevazilažnje stresnih situacija.
• Bračno i partnersko savetovanje
Bračno savetovanje ili terapija je vrsta savetovanja koja se posebno fokusira na parove i veze. Bračno savetovanje je jedan od najboljih načina da se poboljšaju komunikacijske veštine, da se dođe do medjusobnog razumevanja i napredovanja.
Mnogobrojni su razlozi zašto parovi trebaju bračno savetovanje. To mogu biti finansijski problemi, obrasci stalnih svađa, seksualni život.
Pandemija koronavirusa je dodala još jedan potencijalni stresor: više zajedničkog vremena kod kuće što može da pojača tenziju ili razotkrije skrivene probleme u vezi.
• Psihosocijalna rehabilitacija
Psihosocijalna rehabilitacija promoviše uspešnu integraciju pojedinca sa određenim simptomima i bolešću u porodicu, zajednicu, profesionalnu i širu socijalnu sredinu.
Psihosocijalna rehabilitacija je usmerena na osobu, individualizovana je.
Usmerena je na jačanje kapaciteta osobe, na njenu snagu, a ne na njene deficite, na unapređenje mentalnog zdravlja osobe, na razvoj njenih socijalnih i drugih veština.
• Psihosocijalna podrška porodicama sa:
decom sa smetnjama u razvoju / članom koji se bori sa nekim oblikom maligniteta / članom koji se bori sa bolestima zavisnosti ili mentalnim poremećajima.
• Porodična psihoterapija
Porodična terapija posmatra simptome jedne osobe kroz analizu odnosa unutar cele porodice. Porodična psihoterapija ima za cilj poboljšanje odnosa u celoj porodici, razvijanje funkcionalnih porodičnih odnosa.
Tokom života, jedna porodica može ući u krizu. Neke od kriza su očekivane, kao na primer kada dolazi nova beba u porodicu i porodica može adekvatno da reaguje, da se adaptira na njih. Druga vrsta kriza jesu krize koje se javljaju iznenada, neočekivano i koje mogu jače da uzdrmaju porodicu, na primer bolest nekog od članova, finansijski problemi. Tada se obično javljaju problemi u komunikaciji, konflikti, deca mogu početi da se ponašaju problematično, partneri da se udaljavaju.
Porodična terapija pomaže članovima porodice da poboljšaju komunikaciju, međusobno razumevanje, saosećanje, podršku, poštovanje individualnih granica, rešavanje međusobnih problema, konflikata, veštine upravljanja besom, pomaže da se smanje napetost i izvori stresa i da svaki član porodice razvija svoje potencijale, snagu i da napravi korisne promene u svom životu.
• Savetovanje roditelja
Svim roditeljima je povremeno potrebna pomoć, odnosno savetovanje. Savetovanje roditelja je proces u kojem se roditelji obučavaju da nauče kako da pozitivno utiču na razvoj svog deteta.
Roditelji se podučavaju efikasnim veštinama postavljanja granica da bi se povratio roditeljski autoritet, kako da bolje razumeju emocije i potrebe svog deteta, kako da bolje prihavte, podrže svoje dete, kako da bolje saosećaju sa njim, podučavaju se pozitivnom, nepristrasnom rešavanju problema, razvijanju jačeg, pozitivnijeg i dubljeg odnosa sa svojim detetom.
Postoje faktori koji mogu da otežavaju roditeljstvo. Neki od njih su nesposobnost roditelja za pružanje adekvatne nege i brige, finansijske poteškoće, stalno osećanje žurbe, nedostatak sna, Roditeljstvo takođe može biti preteško kada se ima dete koje ima fizičke ili razvojne smetnje i zahteva posebnu negu.
• Prevencija razvoja psihičkih poremećaja
Prevencija psihičkih poremećaja podrazumeva suzbijanje faktora rizika i istovremeno jačanje zaštitnih faktora. I rizični i protektivni faktori mogu biti psihološke, biološke i socijalne prirode. Uglavnom je kumulativni efekat prisustva višestrukih rizičnih faktora ono što predisponira pojedinca da iz mentalno zdravog stanja pređe u vulnerabilno stanje, emocionalne probleme i psihičke poremećaje.
Problemi sa mentalnim zdravljem mogu nastati usled izloženost svakodnevnom stresu, kako akutnom tako i hroničnom, svakodnevnom pritisku, društvenim promenama, otuđivanju od sebe i drugih, problema u komunikaciji, akademskih i poslovnih neuspeha, usamljenosti, zavisnosti, gubitaka i drugo.
• Procena i lečenje anksioznosti, depresivnosti, paničnih napada, različitih vrsta fobija, depresivno-anksioznih tegoba, promene u raspoloženju, nedostatka energije, opsesivno kompulzivnog poremećaja, psihosomatskih poremeća i drugih.
• Razvoj veština upravljanja stresom
Način na koji razmišljamo o stresu je važan faktor koji određuje kako ćemo se obračunati sa njim.
Stres je deo života. Čak i veliki stres poput ozbiljne bolesti, gubitka posla, smrti u porodici ili nekog drugogo bolnog događaja može biti normalan deo života.
Osoba se može osećati uznemireno, potišteno i to je normalno ako traje neko vreme i dok ne počne da ometa svakodnevni život. Neke od veština za upravljanje stresom su zadržavanje pozitivnog stava, prihvatanje da postoje događaji koji se ne mogu kontrolisati, biti asertivan umesto agresivan i pasivan, učiti da se efikasnije upravlja svojim vremenom i druge.
• Psihoterapija traumatskih iskustava
Terapija traumatskih iskustava je specifičan terapijski pristup koji prepoznaje i naglašava razumevanje kako traumatsko iskustvo utiče na mentalno, bihejvioralno, emocionalno, fizičko i duhovno blagostanje pojedinca. Svrha te terapije je da ponudi veštine i strategije koje će pomoći pojedincu u boljem razumevanju traumatskog iskustva i suočavanju sa njim, procesuiranju sećanja i emocija vezanih za traumatska iskustva sa krajnjim ciljem da se osobi omogući zdravije i adaptibilnije značenje iskustva koje mu se dogodilo.
Trauma je rezultat jednog ili više događaja koje pojedinac doživljava kao fizički ili emocionalno štetne i opasne po život i koji mogu da imaju trajne štetne efekte na celokupno funkcionisanje pojedinca.
Efekti traumatskih događaja stavljaju težak teret na pojedinca, porodicu, širu zajednicu. Iako mnogi ljudi koji dožive traumatski događaj nastavljaju sa svojim životima bez trajnih negativnih efekata, drugi će imati poteškoće i doživeti traumatske reakcije.
Kako neko reaguje na traumatsko iskustvo je individualno. Ako postoji jak sistem podrške, malo ili nimalo prethodnih traumatskih iskustava i ako je pojedinac psihički stabilan i otporan onda će to biti protektivni faktori za traumatsko iskustvo.
Istraživanja pokazuju da su traumatska iskustva povezana sa psihičkim poremećajima, narušenim fizičkim zdravljem, zloupotrebom supstanci i drugim rizičnim ponašanjima.
Pošto ovi problemi mogu prestavljati izazove u karijeri i raznim drugim aspektima života, važna je primena psihoterapije.
• Psihoterapija bolesti zavisnosti
Zavisnost je složena bolest mozga koja preuzima kontrolu nad životima ljudi koji su postali zavisni od supstanci ili aktivnosti kao što je npr. kockanje. Naizgled loša navika postaje zavisnost kada osoba razvije kompulzivno ponašanje u kojem nastavlja nešto da radi čak i kada postoje štetne poslodice tih radnji.
Kod pojedinaca koji imaju problem zavisnosti javljaju se promene u delovima mozga koji konrolišu ponašanje, pamćenje, učenje, donošenje odluka i rasuđivanje.Promene mogu biti nepovratne i ostati do kraja života osobe. Zavisnici razvijaju toleranciju na drogu.
To znaći da im je potrebna veća količina supstance samo da bi mogli da dobiju isto intenzivno zadovoljstvo kao i ranije.
Postoji mnogo razloga zašto osoba uzima nedozvoljene supstance. Neki žele da osete to veliko, ekstremno zadovoljstvo, drugi žele da se oslobode stresa, ima onih koji žele da poboljšaju svoje perfomanse u bavljenu sportom. Većina zavisnika počinje da koristi nedozvoljene supstance iz radoznalosti ili pod pritiskom vršnjaka.
Nakon programa detoksikacije postoji rizik od recidiva. Određeni psihosocijalni faktori mogu biti pokretači koji navode osobu da se vrati korišćenju droga. Npr. ako pojedinac ne zna da se na zdrav način nosi sa stresom.
Pored bolesti zavisnosti, zloupotreba droga je u uskoj vezi sa nastankom brojnih psihičkih i zdravstvenih problema, uključujući HIV/AIDS, hepatitis B i C, kancer, kardiovaskularnih bolesti i mnoge druge. Takođe je povezana sa sve većim brojem beskućnika, kriminalom i nasiljem.