Docent Dr Aleksandra Saška Pavlović – neurolog, neurosonolog, neuropsiholog

Član Odbora za demencije i Odbora za članstvo Evropske Ogranizacije za moždani udar (European Stroke Organisation, ESO)
WISE – Women Initiative for Stroke in Europe ESO

U toku oporavka od akutne COVID-19 infekcije značajan broj osoba se žali na smetnje koncentracije, zamaranje i pad raspoloženja. Ukoliko smetnje traju duže od 3 meseca, radi se “dugom COVID-u” (“long COVID”), koji je Svetska Zdravstvena Organizacija (SZO) definisala kao produžetak starih ili nastanak novih tegoba nakon akutne infekcije virusom SARS-CoV-2. Procenat osoba sa ovim sindrom se kreće od 15 do čak 60%. Medjutim, deo ovih tegoba nazvan “cog fog” (“kog fog”) ili “brain fog”, dobro je poznat lekarima i pre nastanka pandemije. Opisivali su ih bolesnici na hemioterapiji (“chemobrain” ili “chemofog”), kao i osobe sa mijalgičnim encefalomijelitisom ili sindromom hroničnog umora, kao i nekim drugim bolestima i stanjima.

Termin “moždana mogla” koristi se da bi se opisao osećaj mentalne usporenosti, ošamućenosti, nepažnje, nedostatka prisutnosti, konfuznosti, zbunjenosti. Osobe se žale “da ne mogu da misle”, “ne mogu da se koncentrišu” ili da im “nije bistra glava”. Postoje teškoće upamćivanja, mentalni zamor, ljudi osećaju da su izgubili „bistrinu uma“. Pad intelektualnih sposobnosti utiče na efikasnost na poslu i kvalitet života. Neretko su ove smetnje povezane i sa osećajem zabrinutosti, napetosti i tuge.

U sklopu “dugog COVID-a” osećaj “magle u glavi” se češće javlja kod žena, osoba sa respiratornim smetnjama u sklopu akutnog infekcije, kao i kod onih koji su morali biti lečeni u jedinicama intenzivne nege (“šok sobe”). Nažalost, ove smetnje se viđaju i kod dece i adolescenata koji su preležali COVID-19. Ako se intelektualne sposobnosti ovih osoba provere neuropsihološkim testovima, odstupanja od očekivanog se beleže u čak 59% slučajeva. Testiranje ukazuje na niže rezultate na testovima pažnje i pamćenja u odnosu na opštu populaciju bez COVID-19 infekcije. Takodje se registruje oštećenje na testovima takozvanih egzekutivnih funkcija, uz pomoć kojih čovek organizuje svoje ponašanje i aktivnosti.

Zašto nastaje osećaj “moždane magle” nije u potpunosti razjašnjeno. Postoje dokazi o izmenjenom metabolizmu u nekoliko moždanih struktura. Ove promene su vrlo suptilne pa se ne vide na klasičnim snimcima mozga (skener ili magnetna rezonanca) već specijalnom metodologijom kao što je PET sken koji se u ovim slučajevima radi samo u istraživačke svrhe. Jedna od zahvaćenih struktura je hipotalamus, koji je smešten duboko u središnjem delu mozga i ima ulogu da nadzire funkcionisanje najstarijih delova nervnog sistema – autonomnog nervnog sistema i žlezda sa unutrašnjim lučenjem, ali i naših emocija. Drugi deo mozga sa sniženim metabolizmom se zove cingularni girus, ili “pojasni režnjić”. Ova struktura ima zadatak da poveže informacije koje nam stižu raznim čulima sa našim emocijama – na primer emocionalni odgovor na osećaj bola. “Pojasni režnjić” utiče i na naše ponašanje, pažnju i mišljenje. Konačno, snižen metabolizam postoji i u čeonim (frontalnim) delovima mozga, koji reguliše ljudsko ponašanje, naročito već pomenute egzekutivne funkcije, a vrlo blizu njega prolaze putevi koji učestvuju u obradi mirisnih informacija koji su narušene u COVID-19 infekciji. Ovo je važno jer se putem mirisnih nerava virus može preneti direktno iz nosne šupljine u mozak.

Najveći broj osoba se oporavi posle COVID-19 infekcije bez posledica. Ipak, najnoviji podaci iz Velike Britanije ukazuju da se posle 6 meseci praćenja samo 30% osoba potpuno oporavilo dok je čak 20% promenilo posao zbog zdravstvenog stanja. Sredovečne osobe (40-59 godina) ženskog pola i sa prisustvom bar dve druge bolesti (npr. kardiološke bolesti, dijabetes melitus, neurološke i psihijatrijske bolesti, bolesti bubrega i pluća, itd.) nalaze se u najvećem riziku za produženo trajanje post COVID smetnji. Ipak, kod oko 50% osoba sa produženim smetnjama tegobe su bile blage. Psihološki faktori takodje imaju važan uticaj. Bolesnici koji su preživeli teške oblike COVID-19, bili lečeni u jedinicama intenzivne nege i/ili bili na respiratornoj potpori, mogu razviti posttraumatski stresni poremećaj.

Kao i sindrom hroničnog umora (mijalični encefalomijelitis), i post COVID sindrom nastaje posle virusne infekcije, ima sličnu kliničku sliku i vrlo ograničene terapijske opcije. Lečenje je simptomatsko: lekovi protiv bolova, za poremećaje spavanja i raspoloženja, itd. i samo je delimično uspešno.

Terapijske opcije za neurološke smetnje u okviru post COVID sindroma, pa i “moždanu maglu” su otvorene jer specifičnih preporuka još nema. Generalno se preporučuje što ranije uključivanje bolesnika u proces timske rehabilitacije ali vrlo pažljivo i prilagodjeno svakom individualnom slučaju. Prema mehanizmu delovanja virusa na nervni sistem može se pokušati primena raznih lekova sa potencijalom da deluju antiinflamatorno, antioksidantno, neuroprotektivno i vazoaktivno, odnosno da suzbiju efekte infekcije, a pospeše moždanu cirkulaciju. Svuda u svetu se beleži povećana upotreba lekova i preparata koje pacijenti uzimaju na svoju inicijativu bilo u akutnoj fazi infekcije, tokom oporavka a posebno kod onih sa dugim COVID-om. Ipak, neke tegobe zahtevaju primenu vrlo specifičnih lekova uz razmatranje druge terapije koju pacijent koristi i zdravlja drugih organa, te lekove treba uzimati na osnovu pregleda i procene lekara-specijaliste.

Literatura

Crook H, Raza S, Nowell J, Young M, Edison P. Long covid-mechanisms, risk factors, and management. BMJ. 2021 Jul 26;374:n1648. doi: 10.1136/bmj.n1648.
Ellul MA, Benjamin L, Singh B, Lant S, Michael BD, Easton A, Kneen R, Defres S, Sejvar J, Solomon T. Neurological associations of COVID-19. Lancet Neurol 2020;19(9):767-783. doi: 10.1016/S1474-4422(20)30221-0.
Evans RA, McAuley H, Harrison EM, et al; PHOSP-COVID Collaborative Group. Physical, cognitive, and mental health impacts of COVID-19 after hospitalisation (PHOSP-COVID): a UK multicentre, prospective cohort study. Lancet Respir Med 2021;9(11):1275-1287. doi: 10.1016/S2213-2600(21)00383-0. Top of Form
Krishnan K, Miller AK, Reiter K, Bonner-Jackson A. Neurocognitive Profiles in Patients With Persisting Cognitive Symptoms Associated With COVID-19. Arch Clin Neuropsychol. 2022 Feb 5:acac004. doi: 10.1093/arclin/acac004. Epub ahead of print. PMID: 35136912.
Pavlović DM, Đorđević J, Pavlović AM, Stjepanović M, Baralić M. Myalgic encephalomyelitis – enigma at the medicine’s crossroads. Srp Arh Celok Lek 2021;149(1-2):105-110. doi: https://doi.org/10.2298/SARH200628091P